Kao i u celokupnom arhitektonskom delu, tako i u njegovim pojedinačnim celinama kao što je enterijer svaki element mora da proizilazi iz konteksta kome treba da pripadne i u isto vreme da taj kontekst čini onakvim kakav jeste. Drugim rečima: počev od dizajna enterijera na nivou predmeta preko nivoa arhitektonsKih prostora, predmeti kao detalji i prostorni nivoi moraju da se prožimaju jedni kroz druge, da u isto vreme da naglašavaju pojedine celine, a sa druge strane, da te celine budu skadni elementi sveukupne arhitektonske forme i izraza.

Dvojnost elemenata je takođe jedan od stotinu znalačkih i važnih stvari koje je moguće koristiti i po kome može da se meri kvalitet i originalnost jednog arhitektonskog dizajna. U okviru dobro dizajniranih arhitektonskih prostora i elementi i celine su uvek spremni na transformaciju i nadogradnju ne kvareći neposredan odnos jedni sa drugim  niti odnos sa svojom posrednom okolinom.

Budite sigurni da znate kako će detalji vaše omiljene prostorije izgledati pre nego što se projekat izvede

ADAPTACIJE – dizajn ENTERIJERA KAFIĆA, KLUBova, UGOSTITELJSIH OBJEKATA

Projekti koji nastaju u saradnji sa klijentima a proizilaze iz odnosa njihovih mogućnosti i želja sa umećem arhitekte – dizajnera da iste materijalizuje u formu koja će uvek da izgleda originalno i efektno bez obzira na budžet.

Iako je postojeće stanje prostornih celina – delova objekta za koji treba dizajnirati enterijer u nezahvalnom stanju u smislu pozicije njegovih elemenata i njihovim lošim odnosima ( loš raspored ulaza, prozora, zidova, osnovnog mobilijara i tako dalje ) uvek je moguće dati dobro rešenje i postići originalni dizajn enterijera i njegovog okruženja. Potrebno je detaljno sagledavanje i analiza postojećeg stanja koje se maksimalno usklađuje sa željama i potrebama investitora čak i u domenu fleksibilnosti u smislu proširenja i nadogradnje bez da se tada pokvari osnovna forma i osmišljeni dizajn.

ADAPTACIJE – UREĐENJE ENTERIJERA poslovnih prostora klinike, agencije, studijskih prostora, butika

Projekti enterijera za poslovne prostore, modne, foto studje… Kao inspiraciju sa sobom nose svoju funkciju – namenu u osnovi. Svaki detalj enterijera namenskih prostora diktira formu i finalni izgled svakog od njih. Pažljivim izborom materijala kreirane forme i funkcije svakog od njih dajemo na značaju finalnom kvalitetu – izgledu čitavog rostora kao takvog.

dizajn ekskluzivnog servisa za automobile

PAR reči o arhitekturi, dizajnu i još o nečemu

3D modelovanje / arhitektonska vizualizacija / rendering kao preduslov dobre prezentacije

Često postavljana pitanja i teme

Uloga kolorita u radnim prostorijama

“Prvo mi gradimo kuću a posle kuća gradi nas!” Odgovornost prema projektovanju – dizajnu je velika, kako u smislu osnovnih formi prostornih celina tako i na nivou detalja kao što je kolorit. Bilo da su u pitanju radni ili bilo koji drugi prostori one su svakako jedan od ključnih elemenata dizajna. Da li naglašavaju celine, detalje, da li ih razdvajaju ili spajaju. Da li ih u isto vreme i razdvajaju i spajaju. Možemo nabrajati u nedogled samo klasične uloge boja odnosno kolorita sa aspekta arhitektonskog dizajna. Svakako da ih ima mnogo da su tu i likovni i mnogi drugi segmenti umetnosti u kojima kolorit može da učini sve da se osećate savršeno u radnoj prostoriji ili sa druge strane da jedva čekate da iz nje pobegnete.

Kako odabrati boje za kancelariju prema vrsti posla koju obavljaju zaposleni u pomenutoj prostoriji ?

Stručno i marljivo istražujući potrebe i afinitete pojedinaca kao budućih korisnika namenskog prostora – kancelarije kao i kod bilo kog drugog prostora ili prostornih celina i slično. Usklađivanje nečijih želja odnosno ukusa sa onim što prostor u istinu traži jeste suština. Iz mojih odgovora bi mogli zaključiti da nam za sve zadatke koje Vaša pitanja nose zapravo treba stručnjak. To nije u potpunosti neophodno kako bi dobili zadovoljavajući ili potpuno “tačan” odgovor na projektni zadatak odnosno – odgovor na želje klijenta ali nije ni daleko od toga – jer sam talenat često nije dovoljan. U tom kontekstu je dobro pomenuti jednu od razlika a to je što ne školovani dizajneri ne moraju da znaju zašto se nešto “slaže” ili zašto je nešto lepo, dok ovi drugi to mogu da Vam objasne.

Da li prvo odabrati nameštaj za radnu prostoriju ili krenuti od odabira boja za zidove ?

To je isto kao kada bi pitali muzičare da li prvo pisati muzičku kompoziciju ili pisati tekst za istu. Među zavisnost elemenata jednog prostora cak i prostornih nivoa je uvek prisutna u dobrom dizajnu – o tome bi mogli razgovarati danima iako su stvari sa druge strane vrlo jednostavne. Tokom faza projektovanja i dizajniranja bilo da je u pitanju enterijer, kuća, čitavo naselje i td. arhitektonski elementi menjaju jedni druge kako bi se dobila skladna celina.

Ako bi trebalo da skratim odgovor ne obrazlažući šta su to sve arhitektonski elementi i ne pominjući prostorne nivoe koji utiču na odabir elemenata na nivou konkretnog predmeta – stolice i kolorita, onda bih mogao zaključiti da ni jedan od pomenutih pojmova i stvari nema tačan prioritet i ako svakako mogu ili “moraju” da budu smernice ka “tačnom odgovoru” na projektni zadatak odnosno želje investitora koji naručuje dizajn.

Poklapanje kolora nameštaja i ostalog ambijenta – DA ili NE ?

Ne postoji tačan odgovor. Kao arhitekte – dizajneri uvek moramo ispoštovati  želje i ukus klijenta odnosno investitora u isto vreme ga usmeravajući da ne pretera sa razlikama, količinama, idejama. Svako od nas ima neki stil i afinitete. Međutim bez obzira na njih pravila postoje. Monohromatski dizajn baš u zavisnosti od ambijenta sam po sebi može biti dovoljan. Uzmite za primer velikane i preteče moderne arhitekture od kojih za Šarla Eduarda Žanerea (Le Korbizje) većina sigurno zna a kod koga se samo bele površine – forme savršeno “prikazuju” i savršeno čine prostornu – arhitektonsku kompoziciju samo pomoću igre svetlosti i senke!

Kao u odgovoru na predhodno pitanje sve zavisi od odnosa elemenata, stila ili stilova jednog ambijenta i njegovog okruženja i mnogih drugih sila u arhitekturi. Čest je slučaj da tokom procesa projektovanja-diazajniranja shvatimo da nije dovoljno dobro kada isti teži monohromatskom tako da je odgovor zapravo ne određen i zavisi.

Uticaj boja na radnu učinkovitost ljudi

Odgovor je isti kao i na prvo pitanje uz podsećanje da je odabir boja između ostalogh posledica odabira stila u kome je dizajniran radni prostor kao i da su te stvari međusobno zavisne na mnoge načine. Ukoliko su zadovoljeni afiniteti korisnika radnih prostorija i u osnovnim segmentima dizajna od funkcija do izbora detalja na nivou predmeta onda će odabir boja za iste kroz klasične arhitektonske elemente, likovne, vajarske, i druge detallje imati moćan i potpun efekat. U tom slučaju imamo prostor koji će iako radite posao koji ne volite – činiti da ga radite sa uživanjem.

Opremiti advokatsku kancelariju i turističku agenciju – Primer i razlika

Pitanja jesu naizgled različita ali traže zajedničku suštinu u odgovoru. Kao što sam već rekao namena prostora ili njenih celina zajedno sa svojim neposrednim pa čak i posrednim okruženjem daće sam po sebi smernice za dobar dizajn i odabir opreme – detalja. To vam je i primer dobrog početka i svega ostalog što dizajn kao takav treba da sadrži a razlike se same javljaju od projekta do projekta, u zavisnosti od svih tih sila – smernica u arhitekturi i dizajnu.

Kada bi malo banalizovali temu mogli bi da kažemo da “oprema” jedne advokatske kancelarije može da bude i klasičnog i modernog – minimalističkog na stila na primer. Sa bilo kojim izborom možemo postići uzvišenost, autoritativnost, intimnost i mnoge druge vizuelne i dramske efekte koje takav prostor traži. Dok sa druge strane jednoj turističkoj agenciji ne priliči baš svaki odnosno klasičan stil u potpunom smislu jer sam program turističke agencije treba da nas između ostalog asocira na nešto sto treba da nas iznenadi i obraduje, na nešto novo što ćemo uživo prvi put videti i doživeti i ništa suprotno od toga kao što je preterana ozbiljnost ili sličan očekivani efekat koji većina pojedinca svakako očekuje u prostoru advokatske kancelarije.

Dipl. Ing. Arhitekture – Master Boris DAČIĆ